Svedočila je u predmetu Dragan Jović i dr. pred Višim sudom u Beogradu 17. 10. 2011. godine.
Bosanska Muslimanka iz Bijeljine, domaćica. Grupa naoružanih u maskirnim uniformama, i sa njima jedan u civilu , ušli su u njenu kuću, ubili njenog muža i silovali njenu ćerku Nuzemu i snaju Hajretu.
***
„I tako mi smo polegali u 10 i pospali smo i ja sam se na jednom čuh […] kako kapija puče ja vidim moj suprug kod prozora stoji i kaže meni Fato evo kaže neki ljudi idu u kuću, ja dok sam ustala oni su već, to nije nam daleko od puta, oni već idu onom brzom i galame i viču „komšija Ramo, komšija da nam daš, da nam pomogneš, treba nam pomoć“ […]
***
[…] kako se vrata otvorila prvo su cijevi ukazale i dvojica kao naporedo hoće u kuću.
***
[…] videla sam da su naoružani puno […] i, tako strašno izgledalo i odma se počeli derat, tražiti „ko vam je vamo“, molim vas kaže tamo mi je kaže beba i snaha molio bih vas samo da mi djecu ne dirate […] Kaže đe ti je, imaš oružje, imam, oružje imao pod dozvolom […] kaže dole su u prodavnici, i tako sam ja vidjela da su dvojica otišla za njim kroz hodnik, više nisam, kad sam ja, mene su pravo u tu primaću sobu, ja sam se našla u toj primaćoj sobi sama, i sada je, nigdje nikoga, njega odvedoše niza stepenice […]
***
Psuje majku mu, da sam ja, ne mogu ja to, nisam mogla pred ljudima da govorim sve izraze šta mi je govorio jer tu se osjećam poražena, i on stade i on njega jednom ga je vako ko jumrukom i on pođe da padne i opet se vrati, ne pade, i postavi ga, kaže stani mirno, on ništa, on nije riječi progovorio, kaže volite li vi svoju djecu, kaže volim, kaže haj kaže zini, on zine, ja ovo dijete uzela uza se, dijete, vidim da dijete trese se od straha, on njega kako je upuco, on je vako nekako stajao, on je vako, pa ga je nekako ko u stranu da ga je, nije mu direktno vako, već mu je kao u stranu, jer je metak se gore našo na regalu u ćošku da je ispao, čaura da je tako u stranu, nije ga direktno ovako tam da prođe i ništa, samo glavu na sto kako pade, nit se mače, ništa, on samo se premjeti iza mene, prođe i na starijeg sina gore pod lijevu pleću mu stavi i njemu cijev i hoće i njeg da ubije i ja onda zapomagala, pa ubili ste mu oca, što da sade i njega pa šta, evo vam sve izić ćemo, samo mi ne dirajte familiju, sve i kuća i radnje, sve vam džabe pustite nas, oni sam psuju, samo i to taj je najviše bio, toliko su bili glasni da bi valjda mi strah dobili, sve pobiti, sve poklati, nikog ne ostaviti i mi samo tako i očekivali tako da će nam raditi, pomirili se s tijem, i onda kad sam ja zamogala za tog sina, ona iz hodnika neki glas rekao nemoj kaže više, dosta je […]
***
[…] on i stade i onda kaže meni e sad ću kaže i tebe ubiti, i ja ništa sjedim, bar djete sam to zagrlila i on dođe i stavi mi cijev i drža, drža i vrati i onda okrenu se na tog sina mogu, kaže polazi, šta čekaš i tako su izišli, ja kad sam u hodnik izišla i uzela ovog malo, imamo tamo odmah kroz hodnik vrata, balkon gore pa se ide na treći i izbacim reko ovo dijete ako se vrate reko bar da ostane to dijete.“
***
Dana 27. 10. 1992. godine je napustila je BiH i sa ćerkom Nuzemom otišla u Beč.
