Izjava data MKTJ, 12. 3. i 9. 4. 2001. godine
Bosanski Musliman iz Mostara, lekar u Domu zdravlja u Prozoru od 1989. godine. Tokom 1993. godine i sukoba između Armije BiH i HVO-a, otpušten je iz Doma zdravlja ali je po pozivu morao da odlazi na organizovana mesta zatočenja HVO-a kako bi ukazivao medicinsku pomoć zatočenicima. Na poziv HVO-a odlazio je tokom leta 1993. godine i u zgradu MUP-a i TO-a u Prozoru gde su bili zatočeni Muslimani:
[…] Početkom jula 1993., jedan policajac НVО-а […], došao је da mi kaže da se u МUP-u nalaze neki povrijeđeni ljudi. […] Zamolio mе је da odem tamo i pomognem im.[…]Vidio sam da је u toj ćeliji bilo dvanaest zatvorenika. Poznavao sam te ljude, ali ih u tom trenutku nisam mogao prepoznati, јег su im lica bila krvava i puna oteklina. Doživio sam sok kad sam ih vidio. Јedan od zatvorenika rekao mi је da је tu zatvoren i moj šura. Zatvorenici su mi rekli da su ih tukli negdje na liniji fronta, gdje su morali da rade za vojnike НVО-а. Spomenuli su planinu Bokševicu i rekli su da ih je bilo 15 kad su krenuli na rad, а da ih se vratilo samo 12. […] Zatvorenici koje sam vidio, а koje sam poznavao od ranije bili su mој šura Rasim Zajimović, zatim Smajo Nuspahić, Јasmin Pupo i Веćо Bećirević. […]
[…] Moj šura mi је rekao da је vidio kako tuku te zatvorenike i kako је jedan vojnik НVО-а ubo nožem u leđa jednog od ta tri zatvorenika koji se zvao Emin Plecić. […][…] Onaj policajac mi је u МUP-u dozvolio da obiđem i jednog zatvorenika kojeg su držali u samici. Тај zatvorenik je sjedio na jednoj dasci u ćeliji. Zvao se Ibro Agić. Bio је iz jednog sela i rekao mi је da је НVО u njegovoj kuci pronašao radio stanicu […]. Vidio sam da је uplašen i da ima modrice na licu. Lice mu је bilo oteklo i prekriveno modricama. Bilo је očito da su ga tukli. Zapazio sam da se jedva miče i rekao mi је da pati od bolova[…] […] Sjećam se da је jednog dana u julu 1993. ро mene došao jedan policajac. Rekao mi je da se jedan zatvorenik ubo nožem u stomak.
Каd sam došao u policijsku stanicu, u hodniku sam vidio mnoštvo policajaca. Zatvorenik je ležao u uglu hodnika. Каd sam mu prišao, vidio sam da је na stomaku imao posjekotinu i da mu је ta rana krvarila. Vidio sam da је blijed i posumnjao sam na unutrašnje krvarenje. Stavio sam mu zavoj na ranu i preporučio policajcima da tog zatvorenika odvedu u bolnicu. Каdа sam zatvorenika pitao zašto је to učinio, rekao mi је da više nije mogao da podnese batine. Rekao је da su ga tukli tri dana. Nekako је uspio da se dokopa noža i ubo se u stomak. Nije htio da se ubije, nego samo da si nanese povredu, kako bi izašao iz zatvora. Zapazio sam i da је imao modrice ро licu. Znam da је taj čovjek bio iz sela Varvara i da је morao imati tridesetak godina[…]
Zajedno sa porodicom je otišao u Nemačku ali se vratio u Bosnu i Hercegovinu 1998. godine. Zaposlio se u Domu zdravlja u Gornjem Vakufu.
