Bosanski Srbin, pripadnik Prnjavorske brigade VRS. Tokom noći 21.7.1995. godine, grupa mudžahedina ga je dovela u kuću u Livadama sa još pet pripadnika njegove brigade. Iste noći je pokušao da pobegne kroz prozor kuće, kada je stražar zapucao u njegovom pravcu i potom ga vratio unutra. Aksentić je zatim tučen dok nije izgubio svest. Dečak mudžahedin, star oko 12 godina, skinuo mu je čizme i grizao nožne prste.
Dva dana kasnije je prebačen u logor „Kamenica“, gde je takođe tučen. Krajem avgusta je prebačen u KP dom Zenica, odakle je oslobođen neutvrđenog datuma.
Branko Šikanić
Izjava data Tužilaštvu MKTJ 13.12.1999. godine.
Bosanski Srbin iz Prnjavora, lekar i pripadnik VRS. Dana 21.7.1995. godine njegova jedinica bila je locirana u Krčevinama u opštini Zavidovići, kada je Armija BiH probila liniju fronta. Među muslimanskim snagama video je oko 15 pripadnika mudžahedina.
„
Pronašli su moj lekarski pečat i ispečatirali me po celom licu. […] Veliboru su odsekli kosu i mislim da su i njemu oduzeli sve lične stvari. Uniforme su nam isekli noževima.
***
Odveli su nas u naše rovove, gde smo pored tela jednog ubijenog srpskog vojnika videli šest mudžahedina. Glava mu je bila odsečena i ležala je pored tela, a prsa su mu bila rasečena od grla do stomaka. Naredili su nam da legnemo uz to izmasakrirano telo. […] Dok smo ležali na zemlji, jedan mudžahedin je dohvatio veliku sekiru kojom je svom snagom udario o zemlju pored moje glave. Urlao sam od straha, a Velibor je ćutao. […] Rekli su nam da će nas zadestiti ista sudbina.
***
Odvezli su nas u selo Livade koje bilo udaljeno oko dva kilometra.
***
[…] videli smo šest mudžahedina koji su na sebi imali gumene mesarske kecelje. Imali su beli opasač o koji su bili okačeni noževi i sekire. Naredili su nam da skinemo čarape, a potom su nam noževima rasparali odeću. To je zaista bilo užasno budući da nismo znali šta sledi.
***
[…] lokalnim Muslimanima su naredili da nas, dok stojimo, šamaraju. Svoj jedanaestroci su naredili da svakog od nas ošamara dva puta. […]. Kada je Vinko (Aksentić) video kako su nas vezali, ruku vezanih na leđima skočio je kroz otvoren prozor u nameri da se ubije. Prozor se nalazio na visini oko četiri metra. Jedan mudžahedin je otišao iza kuće i ispalio dva metka. Vinko je vraćen u prostoriju i bačen na pod. Mudžahedini su ga teško pretukli kundacima pušaka i čizmama. Vinko se onesvestio.
Jedan od mudžahedina mi je dao nož da ubijem Krstana Marinkovića. Rekli su da će mi, da ako ne pristanem da to učinim, biti odrubljena glava. Kada sam rekao da ne mogu da ga ubijem, jedan mudžahedin je tupom stranom noža prešao preko mog vrata. Bio sam na smrt uplašen. Vinko se nije dobro osećao i razgovarao je sam sa sobom, šta je razbesnelo jednog mudžahedina. Prišao je Vinku i pokušao da mu odgrize prst na nozi.
***
Tokom večeri, pre sumraka, donete su dve glave srpskih vojnika iz kojih je još kapala sveža krv. Velibor Trivičević i ja smo identifikovali jednu glavu koja je pripadala Momiru Mitroviću, dok nam je druga bila nepoznata. […] Mudžahedini su nam rekli da će i nama, jednom po jednom, sutra odseći glave. […] Nedugo nakon toga, uvedena su dva mlada mudžahedina od oko 12 godina. Jedan od njih je imao nož. Pitao je Trivičevića: „Hoćeš li mi dati svoju glavu?“ Trivičević je odgovorio: „Ne znam“. Taj dečak mu je nožem zasekao uho. […] Dečak je ponovo pitao Trivičevića da li želi da da svoju glavu, a kako Trivičević nije odgovorio, dečak mu je zarezao i drugo uho. Isti dečak je i meni postavio isto pitanje, a ja mu nisam ništa odgovorio. Umesto da mu zareže uho, stao mi je na vrat, a pošto sam bio vezan, nisam mogao da se branim. To je zaista bilo bolno i tri meseca nakon toga sam osećao bol u vratu.
***
„
Dva dana kasnije prebačen je u logor „Kamenica“. Tamo je držan do 24.8.1995. godine, kada je premešten u KP Zenica. Dana 7.1.1996. godine odveden je u Sanski Most, gde je razmenjen tri dana kasnije.
