Objekat u kojem je bila smeštena Teritorijalna odbrana (TO) se nalazio na putu prema rudniku Gomjenica i Vlajićima. Skladište TO je korišćeno kao zatočenički objekat od početka juna do sredine jula 1992. godine. Zatočenički objekat je bio pod kontrolom SJB. Stražari su bili pripadnici rezervnog sastava policije, vojnici i pripadnici paravojne grupe „Miće“, pod komandom komandira policije Predraga Markočevića i šefa kriminalističke službe Marinka Đukića.

U Skladištu TO bilo je zatočeno između 100 i 130 civila, muškaraca, bosanskih Muslimana i Hrvata. Neki od njih su bili zatočeni i do 40 dana.

Premlaćivanje je bilo svakodnevno. Zatočenici su šutirani nogama i tučeni pesnicama, pendrecima, lancima, palicama za bejzbol i kablovima.  Svedok ST-008 je često prisustvovao premlaćivanju profesora Midhata Gilića, koji je kasnije i ubijen. Od posledica premlaćivanja umro je i Zlatan Džinić. Stražari su ih prisiljavali da ih pozdravljaju „srpskim pozdravom“, sa tri ispružena prsta i da pevaju srpske nacionalističke pesme, dok su ih vređali po nacionalnoj osnovi.

Zatočenici bi bili premlaćivani ukoliko bi tražili da idu u WC, tako da je većina njih nuždu vršila u jedan kanister. Nisu dobijali dovoljno vode, a hranu su dobijali jednom dnevno.

Najmanje je prozvano iz skladišta i odvedeno u nepoznatom pravcu, nakon čega nisu viđeni živi. Među njima su bili Rasim Galijašević, Borislav Pastuhović i Viktor Glancer.

Neki zatočenici su oslobođeni nakon što su stražarima dali određenu svotu novca. Ostali su oslobođeni krajem avgusta, ali su nakon toga prisiljavani da izvršavaju radne zadatke poput čišćenja ulica, seče drva i kopanja rovova, sve do kraja 1992. godine.