Izjava data Tužilaštvu MKTJ 1., 2. i 3.10.1997. godine.
Bosanski Musliman iz Zvornika, skladištar. Nakon napada srpskih snaga na Zvornik 8.4.1992. godine, nekoliko dana se krio u okolnim selima pre nego što je uhapšen. Odveden je u SUP, a zatim u fabriku „Standard“.
„
***
[…] naveče, ušli su u našu prostoriju. Bili su naoružani policijski palicama, savijenim kablovima i žicama i tako dalje. Naredili su nam da stanemo uza zid, licem okrenuti prema njima. Ja sam bio najbliži vratima i dvojica ili trojica su mi prišla i počela da me tuku. Jedan od njih me je udario stisnutom pesnicom u grlo, tako da nisam mogao disati. Pokušao sam da se zaštititm podigavši ruke, a on je rekao ostalima: „Pazi ti momka, zna kako da se čuva.“ Nakon što me je udario u grlo, pao sam. Onda je počeo da me šutira nogama i naredio mi je da ustanem i okrenem se licem prema zidu. Kada mi je pošlo za rukom da to učinim, počeo je da me udara štapom preko leđa. […] Poslije tog incidenta nijednom se više nisam usudio da se štitim, pošto mi je on zapovijedio da se ne pokušam braniti.
***
Ostali članovi njegove grupe tukli su druge zatočenike. Kada su završili sa batinanjem, izašli su napolje. Kada su oni napustili prostoriju, mi smo ostali ležati na podu.
***
Sat ili dva nakon toga ista grupa se ponovo vratila da nas tuče. Dok su nas tukli, čuo sam kako jedan od njih govori drugome: „Nemoj ga u lice!“ Ne znam koliko su nas dugo tukli u bilo kojoj od tih prilika – prekinuli bi kad bi se previše zamorili ili kad mi više nismo mogli da izdržimo.
***
“
Dana 10. ili 11.5.1992. godine je prebačen na „Ekonomiju“, a zatim u „Ciglanu“. Početkom jula 1992 . godine, uspeo je da pobegne iz zatočeništva sa još petoricom muškaraca i dođe do Kamenice, koja je bila po kontrolom Armije BiH.