Bosanski Musliman iz Zvornika. Pripadnici srpskih snaga su ga uhapsili u maju 1992. godine i držali ga u različitim zatočeničkim objektima pre nego što su ga odveli i u Dom kulture u Čelopeku. Više puta su ga premlaćivali tokom zatočeništva. Nekoliko dana posle 28.6.1992. godine, Dušan Repić Vučković ga je upucao vatrenim oružjem u prsa i vrat.
Njegovi posmrtni ostaci su ekshumirani iz masovne grobnice na Crnom vrhu 2003. godine. Identifikovani su DNK analizom i sahranjeni.
Svedok ST-088
Izjava data Tužilaštvu MKTJ 30.6.1996. godine.
Bosanski Musliman iz Diviča, metalurg. Nakon što su pripadnici srpske policije i paravojnih snaga okupirali njegovo selo 26.5.1992. godine, sa ostalim muškarcima je odveden u „Ciglanu“, a zatim u Dom kulture u Čelopeku.
„
***
Dana 27. juna 1992. godine, uoči pravoslavnog praznika Vidovdana, Repić je stigao u Čelopek obučen samo u tradicionalnu srpsku odjeću sa šubarom i kokardom na njoj. Repić je utrčao držeći u ruci automatsku pušku i dva magacina metaka, za koje smo kasnije saznali da ih je ukrao od jednog od stražara i objavio: „Zapamtićete ovaj Vidovdan.“ Naredio je zatvorenicima da se postroje u redove po trojica i počeo da strijelja jednog po jednog. Bio sam prvi zatvorenik u mom redu i kada je stigao do mene, zaustavio se jer sam držao pognutu glavu. Povikao je na mene: „Zašto držiš pognutu glavu? Podigni glavu!“ Kad to nisam učinio, ponovo je povikao i jedan od zatvorenika do mene je upitao: „Je li meni govoriš?“ Repić je odgovorio potvrdno, izdvojio ga iz reda i pucao na njega ali srećom, samo ga je ranio u rame.
Repić se vratio i pitao da li znamo nešto o Žuni ili Musadiku Haliloviću. Pošto je Žuna radio u tvornici „Glinica“, Repić je takođe pitao da li je još neko tamo radio. Jedan osoba, Farid Hadžiavdić je odgovorio i Repić mu je pucao u prsa, ali rana nije bila smrtonosna. Repić je izvukao pištolj i pitao je li mrtav na što je Farid odgovorio da nije i molio ga za svoj život. Repić je rekao: „U redu. Neću te ubiti, idi tamo.“ Kad se Farid okrenuo da ode tamo gdje mu je rečeno, Repić mu je ispalio hitac iz neposredne blizine, pravo u vrat, što ga je očigledno ubilo.
***
U isto vrijeme dok se to dešavalo ostali zatvorenici su uspjeli da potpuno opkole Repića i on se uspaničio i uspio da se pogura iz kruga. Ljutito nam je naredio da se postrojimo uz suprotni zid. Dok smo se postrojavali on je u našu gomilu ispraznio sva 32 metka iz svoje puške i tako ubio 20, a ranio 22 zatvorenika. Iako nisam bio ranjen, bio sam potpuno u krvi koja je šiktala sa drugih tijela. Pošto mu je tada nestalo municije, povikao je da će se vratiti i onda otrčao do svog automobila i odvezao se velikom brzinom.
***
“
Početkom jula 1992. godine, premešten je u zatvor Suda za prekršaje, a zatim u logor „Batković“. Razmenjen je 21.7.1993. godine.
