Bosanski Muslimani iz Zvornika. Pripadnici srpskih snaga su ih uhapsili u maju 1992. godine i držali u različitim zatočeničkim objektima pre nego što su dovedeni u Dom kulture u Čelopeku.
Dragan Toro Slavković i Ivan Zoks Korać izveli su Huseina i Nuriju Hadžiavdića iz zatočeničkog objekta početkom juna 1992. godine i ubili ih vatrenim oružijem. Ubrzo nakon toga, na sličan način su izvedeni i ubijeni Alija Mustafić i Omer Okanović. Njihovi posmrtni ostaci su ekshumirani iz masovne grobnice na Crnom vrhu 2003. godine. Identifikovani su i sahranjeni.
Otprilike 12.6.1992. godine, Adnanu Efendiću i Izetu Hadžiću su nožem odsečeni mali prsti. Istog dana, Hadžića je Dragan Toro Slavković upucao pištoljem u koleno, a zatim je naredio nepoznatom vojniku da ga izvede napolje. Hažić se više nije vratio u Dom. Efendić je ubijen 15 dana kasniije, 28.6.1992. godine. Njihovi posmrtni ostaci su ekshumirani, identifikovani DNK analizom i sahranjeni.
Svedok Jedan
Bosanski Musliman iz Diviča. Predao se 1.5.1992. godine, nakon što su srpske snage objavile da će biti ubijeni svi Divičani koji se ne predaju. Držan je u nekoliko zatočeničkih objekata pre nego što je početkom juna 1992. godine prebačen u Dom kulture u Čelopeku.
„
***
[…] jedno vreme nam niko ne ulazi i onda jedan dan ulaze, tad kad je došla druga grupa tad već počinje maltretiranje, tuča, udaranja. To se dešavalo znači do 10-og, do Bajrama, počinju izvođenja, tuče, unutra maltretiranja.
***
Otvara se lanac, otvara se katanac, vrata se otvaraju i on ulazi unutra. […] Dva vojnika. Tad se jedan predstavio, kaže nama: „Ja sam kapetan Zoks“. […] [„]Ja sam bio na ratištu u Hrvatskoj, ubio sam 1000 ustaša.[“]
***
[…] Udarali su koga su stigli […] Tad je tukao Tuhčić Almira dosta. […] Šta su mu tamo rekli tog momenta ne znam, ali mi je malo posle ispričao. Kad je ušao znam da mu je tad Zoks rekao: „Sad ćeš da mi pokažeš nekoga ko ima“. Dete je u momentu pružilo ruku, on je rekao mitraljez, a malo je povukao ruku i pokazao na Omera Okanovića. Tad je rekao, izlazi napolje. On je onda jadnik rekao: „Ljudi kakav mitraljez, otkud meni“, „Izlazi napolje“, kaže; „ništa te nisam pitao“.
***
Almir je tu ostao i onda počeo je plakati, ja sam mu prišao i kazao njemu šta je što plačeš, šta je, kaže oni su mene zafrkavali, ja sam ubio mog komšiju. Kako si ti ubio komšiju? Kaže, oni meni tamo su mi rekli da ja pokažem na nekoga ko ima brata u Nemačkoj i u momentu izgovora Nemačka, mitraljez mali je pokazao. Mali je bio našao neku konzervu, poklopac ovako što je ostao od ručka od konzerve da iseče vene. Imali smo velike muke da ga zadržimo da dete ne izvrši samoubistvo i čitao vreme vikao je: „Ja ubih komšiju, ja ubih svog komšiju“.
***
Tamo šta je bilo napolju ja ne znam, samo čuo se pucanj, ja.
***
Izveden je čini mi se i Mustafić. […] Zajedno su obadvojica njemu posle rekli izađi i ti. Zajedno su oni nekako u 5 minuta obadvojica izvedeni.
***
Još je, ja mislim prije Bajrama odveden Nurija Hadžiavdić i ko je još sa Nurijom, Husein Hadžiavdić. […] Nuriju Hadžiavdića znam da je izveo Toro. […] Bila je majica obešena, jer ja i Nurija smo bili sportisti, vozili smo motore brze po vodi. […] Znam da je bila Nurijina majica okačena na krevet na kojoj je napred bio čamac, a otpozadi je pisalo „Osnova, obnova, Zaim Karić“.
***
„Osnova, obnova“, to je jedna trgovinska firma na Capardama, bila je vlasništvo Zaima Karića. Ušao je i pitao ga je čija je ova majica.[…] On je njemu rekao moja majica. Ajde, kaže idemo napolje. On njemu kaže čekaj da obučem cipele. Toro je tad u tom momentu kazao njemu, nemoj oblačiti neće ti trebati.
***
Huseina ne znam kad su izveli. […] Znam da je izveden, ali ne sećam se kako je izveden, kako mu je rekao i šta mu je rekao ne mogu tačno da se setim.
***
Nurija se više nije pojavio.
***
Znam da je izašao, sve mi se čini Kuršumović Ismet, čini mi se da je izašao on i da je tamo napolju bio i kad se vratio rekao je da je utvario u auto obadvojicu. […] I Huseina i Nuriju.
***
[…] I Pufta je znao isto tako dolaziti. […] on je uvijek kad je ušao, uvek je nekome nešto nožem uradio ili mu je pobio ruku ili mu je odsekao prst ili ga je uboo u koljeno ili.
***
Odsekao je prst Adnanu Efendriću. […] Odsekao je isto i Izetu Hadžiću prst […]
***
[Adnan Efendić] je stavio ruku na binu i onda je on njemu rekao „E sad ću da ti odsečem jedan prst, ajde ti reci koji hoćeš, koji ti najmanje treba“ i Adnan je njemu rekao mali prst i on je njemu odsekao mali prst, ovaj mali prst, isto i Izetu isto […].
***
Znam još jednog momenta da je Toro ispalio metak Izetu Hadžiću u koljeno i pitao ga je da li te boli, istog momenta kad mu je Pufta odsekao prst. […] on je sedeo na bini i prebacio nogu preko noge i ja sam bio tu i on je njemu prišao i rekao mu je, ispalio mu je metka kroz koljeno i pitao ga je da li te boli. Čovjek je onako rekao boli i on onda njemu kaže „Ajde silazi da te idemo previti“ i ne znam ko je bio tamo napolju, rekao je: „Vodite ga, znate gdje“. Čovjek je izašao napolje i više se nije vratio.
***
“
Krajem juna ili početkom jula 1992. godine je prebačen u „Ciglanu“, a zatim u logor „Batković“, odakle je razmenjen 21.7.1993. godine.
