Bosanski Hrvat iz okoline Sanskog Mosta. Ubijen je 5.12.1995. godine u blizini sela Sasine. Komšije su sutradan sahranile njegovo telo u Sasini.
Marinko Topalović
Svedočio u je predmetu „Gvozden Miroslav“ pred Višim sudom u Beogradu 11.9.2013. godine
Bosanski Hrvat iz okoline Sanskog Mosta, sin Mileta Topalovića. Dana 5.12.1992. godine, kao devetogodišnji dečak, krenuo je sa ocem i BT-31 da iseku i prevezu drva.
„
***
Bili smo moj pokojni otac i još jedan kolega smo išli u drva vozit, kao radnu obavezu, prislini rad, već kako to da nazovem, i onda smo kad smo se vraćali iz šume, to smo s konjima išli nas tri, ja i pokojni otac i taj još jedan kolega i onda su njih jedno, ne znam koliko, tri-četiri su naišli s puškama, ovim „papovkama“ i onda su došli do nas nešto su, bilo je samo dvije-tri riječi, nešto su rekli ali tog se baš ne sjećam ono, jer sam vidio da su ono puške već držali, bilo mi je već gotovo, sve mi bilo jasno, noge mi presekle odma i ništa, onda su uzeli pušku i odmah je prvo je ovog mog pokojnog oca u glavu direkt u čelo, opalio metak iz „papovke“ i on je pao sa tih kola konjskih dole pokraj konja na cestu. Onda su ovog drugoga, njemu su tamo kod njega vilicu, metak prošao tu pa se ovo odvvalilo, ali je on preživio taj drugi. E onda sam ja ostao kao zadnji sam i onda sam ja, kao mene nisu htjeli ono, jel, ja sam počeo bježat normalno ko dijete, počeo sam bježati i ne znam, pobjegao sam možda nekakvih ajmo reći 20 metara i onda sam čuo kada su opalili jedanput, drugi metak za mnom, ja sam legao u nekakav jarak, kanal kraj ceste, bacio sam se i digo sam se gore opet nazad i opet sam nastavio dalje nastavio bježat, trčat počeo. I onda oni nisu više za mnom pucali i onda sam ja išao preko nekakve njive, livade i u šumu sam pobjegao. I iz šume, malo sam se tamo bio u šumi izgubio i onda sam nekako došao kući, onda sam javio mami reko tata je poginuo, ubili su ga. „Ko je ubio“, ne znam. U tom momentu ja sam šokirao sam bio, nisam mami mogo objasniti ništa ona je nekakav veš vani vješala da se suši i tak kak je ona, ona se odmah isto onesvjestila, srušila se […] I posle, šta je bilo poslije, onda prije toga su još tamo jedno troje ih ubili prije nas odmah malo višlje kao pokraj kuća što je bila, jednu baku i jedno starca i ne znam još jednog nekog tak srednjih godina i nas.
***
[…] kola, konji tamo i sve ostalo, oni su ostali ležat na cesti, ovaj ranjen, moj otac mrtav.
***
“
Dva meseca kasnije je sa majkom napustio selo.
