Bosanski Srbin iz Mostara. Uhapšen je 14.7.1992. godine i odveden u Vojnu ambulantu u Mostaru, odakle je prebačen u logor „Dretelj“. U „Dretelju“ su ga fizički, psihički i seksualno zlostavljali vojnici HOS-a, među kojima i Marina Grubišić-Fejzić.
„Ušla je u hangar Marina Grubišić, Zerina Šuta i Vesna iz Imotskog. Marina je bila naprijed i stala je kod mene i Gavre Bogdanovića pitala nešto ne sjećam se sad šta. Pošto je on jadnik bio puno isprebijan, pa su malo i bili u posljednje vrijeme nekako ko njega zaobilazili. Onda je ona došla do mene i stala preda me i gledala u mene i onako me uporno gleda i smije se kaže- Da te nešto Srbine ili četniče pitam. Ja onako…šta ću…izvolite. – Bi li ti mene s oproštenjem jeb'o? Ja sam ost'o onako zbunjen, znam što god da kažem, pa nije mi dobro, da kažem da bi biće -E kud ćeš ti četniče na mene katolkinju, a da kažem ne bi, onda će reći -Je li se to ja tebi četniče gadim? Tako da sam ja malo šutio…šutio i onda sam joj rekao, pa dobro draga gospođice kako vi možete takvo nešto da me pitate, kad vi znate da ja vama otac mogu biti, na to je ona počela da mi psuje srpsko-četničku majku, fis tamo đe nije trebalo u polni organ, tako da i dan danas te posljedice nosim, to ne male, nego dobre. Tako da od tih udaraca i još jednog udarca koji sam dobio od Zerine Šute kasnije, ja jednostavno postao muškarac koji je u familiji sa ženom.“
(Prvostepena presuda „Zelenika Ivan i drugi“, str. 178)
Oslobođen je pre septembra 1992. godine.