Ismet Kurbegović, Enver Cerić, Miralem Cerić i Mirhet Cerić
Dana 31. 5. 1992. godine Vojska Republike Srpske (VRS) je napala zaselak Begići sela Kljevci, u opštini Sanski Most. Žene i decu su odvojili i
U avgustu 1995. godine, Hrvatska vojska (HV) je započela veliku ofanzivu na području Krajine Hrvatske, koju su držali pobunjeni Srbi. Ovaj region je činio većinu teritorije otcepljene Republike Srpske Krajine. Srpske snage su krenule sa povlačenjem u područje Bosne i Hercegovine pod kontrolom Srba, poznato kao Republika Srpska. Većina civilnog srpskog stanovništva u Hrvatskoj Krajini takođe je pobegla u Republiku Srpsku.
Ofanziva HV se proširila na severozapadnu Bosnu i Hercegovinu, uz učešće Armije BiH (ABiH). Te snage su nanele niz uzastopnih poraza Vojsci Republike Srpske (VRS). Do početka septembra, snage Armije BiH stigle su do područja izvan grada Sanskog Mosta.
Bosanski Srbi preuzeli su kontrolu nad Sanskim Mostom i okolinom tokom proleća 1992. godine. U periodu između 1992. i septembra 1995. godine, veliki broj muslimanskog i hrvatskog stanovništa pobeglao je ili je nasilno proteran iz ovog regiona.
Kako su se bosanske snage približavale Sanskom Mostu u septembru 1995. godine, srpski civili i vojnici počeli su da beže u pravcu Banjaluke. Oko 15.9.1995. godine, na poziv lokalnih srpskih vođa, „Arkanovi Tigrovi“ ušli su u Sanski Most.
Dana 20.9.1995. godine ili približno tog datuma, pripadnici ove jedinice odveli su 12 muškaraca nesrba sa različitih lokacija u Sanskom Mostu i prevezli ih kamionom u selo Trnova, približno pet kilometara od Sanskog Mosta.
Tamo su odvedeni u nedovršenu, jednospratnu zgradu, gde su potom ubijeni vatrenim oružijem. Iako je svedok BT-1047 pogođen tri puta, uspeo je da preživi. Ostalih 11 muškaraca je ubijeno.
Posmrtni ostaci ubijenih muškaraca ostali su u toj zgradi do 12.10.1995. godine, kada su ih pronašli pripadnici Armije BiH.
Video sadrži uznemirujući sadržaj: Snimak tela 11 ubijenih muškaraca u Trnovi
Dana 21.9.1995. godine ili približno tog datuma, u susednom selu Šehovci, pripadnici „Arkanovih tigrova“, ukrcali su grupu muškaraca nesrba u autobus i odvezla ih u centar Sanskog Mosta u hotel „Sanus“.
Istog ili sledećeg dana, grupa muškaraca dovedena iz sela Pobriježe, kao i jedna žena, Munevera Rešić, ukrcani su u isti autobus. Dok je autobus stajao ispred hotela, Muneveru Rešić je silovao jedan od „arkanovaca“. Autobus je zatim krenuo u pravcu Banjaluke do sela Sasina.
Tamo su iskrcani u blizini jedne crkve, a potom je na njih otvorena vatra. Preživeli su samo Svedok JF-060 i Svedok BT-1048. Ostali su ukopali na toj lokaciji u dve masovne grobnice. Posmrtni ostaci 65 osoba ekshumirani su 27.7.1996. godine.
Bosanski Musliman iz okoline Sanskog mosta. Uhapšen je oko 20.9.1995. godine. Odveden je iz hotela „Sanus“, u nepoznatom pravcu. Njegovi posmrtni ostaci ekshumirani su iz masovne grobnice u Sasini tokom jula 1996. godine, identifikovani i sahranjeni iste godine.
Bosanski Musliman iz grada Sanskog Mosta. Početkom septembra 1995. godine preko radija je čuo da Arkan dolazi u Sanski Most „da bi pomogao svojim sunarodnicima Srbima“. Uhapšen je 20.9.1995. godine u svojoj kući i odveden u hotel „Sanus“.
***
Posle ponoći 22. septembra 1995. godine, „Arkanovi vojnici“ uterali su zatočenike u jedan autobus i pri tom ih tukli palicama i kundacima. […] Pre nego što su ušli u autobus, vojnici su pretukli jednog starijeg čoveka. Otprilike 10–15 minuta pre nego što je autobus krenuo, nekoliko vojnika silovalo je jednu ženu, dok su ostali zatočenici bili prisiljeni da pevaju “četničke” pesme. Pošto je bio mrak i pošto zatočenicima nije bilo dopušteno da gledaju kroz prozor, svedok ne zna tačno u kom je pravcu autobus išao, ali je vozač vozio sporo nekih 20–30 minuta i potom zaustavio autobus. Muzika u autobusu svirala je veoma glasno, a vojnici su počeli da isteruju ljude, u grupama od po četvoro ili petoro. Svedok je bio u drugoj grupi, stajao je blizu prednjeg dela autobusa, i jedan naoružani vojnik ga je zgrabio za kragnu jakne. Svedok je gledao kako jedan drugi vojnik dovodi jednog zatočenika iz prve grupe i stavlja ga ispred autobusa, vadi nož i reže mu grkljan; jednom drugom zatočeniku naredili su da klekne, a potom su mu pucali u potiljak.
Svedok je potom uspeo da pobegne, tako što se izvukao iz jakne i potrčao u mrak pored autobusa; spotakao se preko nekog žbuna, pao u rupu i ostao da leži u njoj. Svedok pretpostavlja da vojnik koji ga je čuvao nije mogao da vidi ništa kad je ispalio rafal iz automatske puške. Iako ga je jedan metak pogodio u butinu, svedok je ostao da leži potpuno miran. Potom je začuo pojedinačne pucnje, nekoliko rafala i vojnike kako viču i požuruju jedni druge. Vojnici su proverili da li ima preživelih, ispalili još nekoliko pucnjeva, a potom ušli u autobus i otišli. Kad se uverio da su vojnici otišli, svedok je ustao i pokušao da hoda nekih 15–20 metara, sve dok više nije mogao […] Čuo je kako dolaze dva automobila, kako im se otvaraju vrata i potom začuo muške glasove koji su govorili srpski s bosanskim akcentom. Ti ljudi su iz automobila izvukli još dva čoveka i odgurali ih do ruba jame u kojoj su bila sva mrtva tela; potom su jednom od one dvojice rekli da otvori usta i svedok je začuo pucanj. Drugi čovek je pustio čudan krik, a potom se začuo i drugi pucanj. Svedok je potom začuo dve eksplozije, posle čega se razletela zemlja i padala oko njega.
***
“
(Iz prvostepene presude Stanišić i Simatović pred MKTJ, tom I, para 799-801)
Kroz obližnju šumu pobegao je u Tomašiće, a potom u Sanski Most, gde je stigao deset dana kasnije.
Tokom ekshumacije masovne grobnice u Sasini pronađena je njegova jakna.
Bosanski Muslimani iz Kijeva. Uhapšeni su 18. ili 19.9.1995. godine i odvedeni su Šehovce. Otprilike dva dana kasnije, ukrcani su u autobuse i odvedeni u Sasinu gde su ubijeni vatrenim oružijem. Njihovi posmrtni ostaci ekshumirani su iz masovne grobnice u Sasini 18. i 19.7.1996. godine i identifikovani prepoznavanjem ličnih predmeta. Sahranjeni su iste godine u šehidskom mezarju „Šehovci“.
Izjava data vlastima BiH 25.7.1996. godine
Bosanski Musliman iz sela Kijevo u opštini Sanski Most. U septembru 1995. godine, video je pripadnike „Arkanovih tigrova“ kako dolaze u Sanski Most kao pojačanje srpskim snagama. Dana 18. ili 19.9.1995. godine, uniformisani vojnici su ukrcali u kamione sve nesrbe iz Kijeva i odveli ih u Šehovce, gde su držani u nekoliko kuća.
„
***
Dana 19. ili 21. septembra 1995. godine vojnici u sivomaslinastim ili crnim uniformama i naoružani automatskim puškama, od kojih su neki govorili srpskim narečjem, okupili su sve muškarce, uključujući i svedoka, u džamiji u Šehovcima, pretresli ih i naterali da uđu u autobus. […] U autobus je ušlo oko 25 ljudi, među kojim su bili i sledeći civili: Šefko Talić, Šefko Džananović, Ekrem Džafić, Ibrahim Sinanović i Muharem Mahić. U autobus je ušlo i nekoliko vojnika. Autobus je krenuo u pravcu Sanskog Mosta i zaustavio se ispred hotela “Sanus” ili tamošnje autobuske stanice. Svedok je iz autobusa video da su tu parkirani i drugi autobusi i video kako tuku ljude, koji su delovali kao civili, a potom ih teraju da uđu u njegov autobus.
***
Autobus je ispred hotela “Sanus” stajao oko jedan sata, a potom je po mraku krenuo i za tridesetak minuta stigao u Sasinu. Potom su ljudi izašli iz autobusa, dvoje po dvoje, a svedok je zatim začuo pucnje i krike. Kad je svedok izašao iz autobusa, neko ga je zgrabio i rekao: “Čekaj, treba još nekog da ubijemo”. Svedok je gurnut na levu stranu autobusa i preko jednog jarka. Pogođen je rafalnom vatrom u levu stranu tela, u predelu grudi i u predelu struka, i pao je. Dok je ležao na zemlji, i dalje je čuo pucnje i krike. Svedok je čuo i vojnike kako ljudima psuju “balijsku majku”, traže preživele i ubijaju ih. Potom je začuo glasnu eksploziju, posle koje su vojnici otišli. Posle petnaestak minuta, svedok je pozvao da vidi ima li ikog ko je preživeo, ali mu se niko nije odazvao. Iako ranjen, svedok je pošao u pravcu Sanskog Mosta. Video je kako iz pravca grada dolazi kamion. Kamion se zaustavio, a svedok je začuo pucnje i glasove.
***
„
(Iz prvostepene presude Stanišić i Simatović pred MKTJ, tom I, para 797-798)
Krio se u obližnjoj nedovršenoj zgradi dok kamion nije otišao.
Video sadrži uznemirujući sadržaj: Snimak tela ubijenih muškaraca u Sasini
Niko nije pravosnažno osuđen za zločine u Sanskom Mostu u septembru 1992. godine.
Pred MKTJ su za ove zločine prvostepeno osuđeni Franko Simatović, zaposleni u Drugoj upravi Državne bezbednosti Republike Srbije, i Jovica Stanišić, načelnik Službe državne bezbednost Republike Srbije. Presuda je poništena presudom Žalbenog veća MKTJ 2021. godine. Tužilaštvo MKTJ je za zločine u Sanskom Mostu 1992. godine optužilo i Željka Ražnatovića Arkana, vođu paravojne grupe poznate kao „Srpska dobrovoljačka garda“, odnosno „Arkanovi tigrovi“. Ražnatović je ubijen 2000. godine, pre početka suđenja.
Dana 31. 5. 1992. godine Vojska Republike Srpske (VRS) je napala zaselak Begići sela Kljevci, u opštini Sanski Most. Žene i decu su odvojili i
Svedočio je pred Većem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu u predmetu „Nenad Malić“, 3. 12. 2009. godine. Bosanski Musliman iz Sanskog Mosta, penzioner.
Svedočio je pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu zločine u predmetu „Nenad Malić“, 18. 11. 2009. godine. „[…]21. decembra 1992. godine
Dana 21. 12. 1992. godine, pripadnik VRS Nenad Malić je izveo je iz kafane „Fortuna“ u centru Starog Majdana dvojicu bosanskih Muslimana, Huseina Grbića i
Bosanski Hrvat iz okoline Sanskog Mosta. Ubijen je 5.12.1995. godine u blizini sela Sasine. Komšije su sutradan sahranile njegovo telo u Sasini. Marinko Topalović Svedočio
Bosanski Hrvati iz Sasine. Grupa srpskih vojnika ih je ubila 5.12.1992. godine u njihovoj kući. Njihove posmrtne ostatke je istog dana sahranio rođak, na Starom
This website was created and maintained with the financial support of the European Union. Its contents are the sole responsibility of the RECOM Reconciliation Network and do not necessarily reflect the views of the European Union.
© Glas Žrtava