Ubistvo Adema Jašarija i 58 članova njegove porodice „prekretnica“ je albanskog naroda za „oružani pokret“ u „njihovoj borbi za slobodu“. Njihovo stradanje je „drago kamenje sećanja svakog Albanca“, kazala je danas u kosovskoj skupštini Vjosa Osmani.
Započela je trodnevna „epopeja“ Ademu Jašariju, za Albance „legendarnog komandanta“ i „oca nacije“. Njega srpski državni izvori, međutim, i dalje kvalifikuju kao teroristu kojeg su policijske snage posle trodnevne opsade 5.,6., i 7. marta 1998, nakon što je prethodno odbio da im se preda – likvidirale u kući u Prekazu, uz celu porodicu koja se sa njim zabarikadirala.
„Herojski podvig komandanta OVK Adema Jašarija i uzvišena žrtva cele porodice Jašari za slobodu je najvažniji događaj koji je postavio temelje države i koji će zauvek ostati u sećanju albanskog naroda i biće tu sačuvan za večnost“, poručila je Osmani za govornicom kosovske skupštine koja je danas bila uvijena zastavom „UÇK“.
„U Evropi kasnog dvadesetog veka odvijao se najžešći napad totalitarnog i genocidnog režima na porodicu i naciju, a sve što je tražio i želeo bila je sloboda sopstvene nacije, život u slobodi, bez ugnjetavanja i lišavanja slobode. Ali ova porodica, porodica Jašari je bila porodica širom Kosova. Njena borba postala je žrtva za slobodu. Stoga je njen otpor, njegova uzvišena žrtva, stvorila izuzetnu solidarnost među Albancima“, kazala je kosovska predsednica.
Ali i inspiraciju:
„Bitka Jašarijevih bila je prekretnica u našim naporima za oružani pokret. Postala je inspiracija hiljadama mladih ljudi da se pridruže OVK i žrtvuju sve u sebi kako bi ostvarili naš san o slobodi. Odjek događaja u Prekazu dirnuo je u srce svakog Albanca, pa su hrlili iz celog sveta da postanu nosioci Ademovog ideala i porodice Jašari. Uzeli su svoju zemlju, zemlju svojih predaka, i, uzevši je u vlasništvo, odužili žrtvu ove porodice, od Baće Šabana do male Bljerine, kao i svih generacija ratnika, koji ništa nisu štedeli za slobodu svoje zemlje“.
Na svečanu sednicu kosovske skupštine su sve predstavnike Albanaca i njihove goste doveli ponos i bol, kaže ova predsednica:
„Ponos na našeg legendarnog heroja, na porodicu Jašari, na naše heroje, na otpor našeg naroda. A uz to nas neminovno drži na okupu bol uzvišene žrtve cele porodice i čitavog naroda“.
U skladu sa pokrenutom kampanjom o povezivanju Kosova sa sudbinom Ukrajine i hitnim zahtevima da Kosovo da uđe u NATO, druga međunarodna tela, te da ga preostalih pet zemalja prizna, Osmani je i danas postavila paralelu sa trenutnom sudbinom Ukrajinaca:
„Nažalost, danas, kada se prisećamo ove istorije, koja čini se da se ponavlja, samo drugim ljudima. Slični ciljevi, slične metode, ista ideologija. I, iste te nevine žrtve, žene, deca i starci, koji su ‘krivi’ samo zato što tako kažu hegemonije“.
Kaže da se porodica Jašari kao Ukrajina danas u toj situaciji našla pre 24 godine i da su „žrtvovani na oltaru slobode“, ali i da je narod Kosova istrajao protiv, ponavlja, „genocidnog režima“.
„Suočeni sa strašnom hegemonijom ubilačkog režima, koji nije ostavio neiskorišćeno sredstvo nasilja u cilju istrebljenja Albanaca. Ali, kao što je do sada poznato, ne postoji sredstvo nasilja koje može da porazi ubeđenje naroda da živi slobodan. (…) To je poruka koju mi, predstavnici Slobodne Republike, koji smo doživeli hegemonističko nasilje, moramo danas, u ovim mračnim danima moderne evropske istorije, preneti svim slobodoljubivim narodima“.
Osmani je danas dala viđenje istorijske uloge Adema Jašarija u stvaranju „nezavisne države“ tokom bivše „komunističlke ideologije“, a posle i „divljačkog režima“. Baš ta „nezavisna država“ u bolu i trpljenju albanskog naroda između 20. i 21. veka, postala je „trajni cilj“ – bilo da se spominjala u porodičnom okruženju, ili, kada je već postala „maksima elita“.
„To je postala odmah, krajem osamdesetih i početkom devedesetih kada se Jugoslavija raspadala, zajedno sa komunističkom ideologijom na kojoj se formirala i koja još uvek diše. U to vreme Kosovo se suočilo sa divljim režimom, koji je imao za cilj da istrebi albanski narod na Kosovu, i ono je počelo da pruža otpor režimu i artikuliše zahteve za slobodom i nezavisnošću“.
„Pored političke artikulacije legitimnih zahteva, već 1991. počinje organizovanje odbrane i Adem Jašari je među prvima otišao u Albaniju na obuku sa prvim dobrovoljcima Oslobodilačke vojske Kosova. Stalna pretnja postala je svakodnevna pojava za njega i za Kosovo. Sistematsko nasilje je samo ojačalo osećaj odbacivanja i otpora, pošto su tirani kroz istoriju prekrajali sopstvenu sudbinu otežavajući je teretom nasilja. Porodica Jašari, kao i celo Kosovo, svakodnevno su bili pod opsadom, mučeni, ubijani i zatvarani. Porodica Jašari je bila opkoljena 30. decembra 1991. i 22. januara 1998. godine, ali se nikada nije predala. Čak ni tokom odlučujuće bitke 5, 6. i 7. marta, kada su brojne paravojne i vojne snage opkolile naselje Jašaraj u Prekazu. Porodica sa meštanima i drugovima pružala je višesatni otpor, iako su mnogi njeni članovi poginuli od granata koje su srušile krov kuće i zidove kule. Među njima je mnogo dece do 16 godina, ali i sam Adem Jašari, postajući tako simbol ljudske žrtve i simbol otpora i postavljanja čvrstih temelja naše slobode“.
Osmani je u svom govoru, ređala i ponavljala iste epitete, sa naglaskom da je njihova sudbina bila prekretnica u novoj istoriji Kosova, ne samo kada je oružani otpor bio u pitanju, već i u „priznavanju tužne realnosti na Kosovu“ – „samim tim i za mobilizaciju međunarodne zajednice na Kosovu“.
„Slike dece, žena i staraca kako padaju na pragove svojih domova, braneći prag celog Kosova, brzo su se pretvorile u poziv na zaštitu ljudskih vrednosti u svakom trenutku…Adem Jašari i porodica Jašari napadnuti su u svojoj kući. Dakle, branili su je, kao što su branili celo Kosovo. Krov ove kuće se srušio, ali pad krova nikada nije značio pad. Naprotiv. Iz njegovih zidina je nastao ceo pokret, nastao ceo narod, koji je obnovio naš zajednički dom Kosovo“, rekla je Osmani dodajući:
„Dakle, njegov izbor dokazuje ono što je odavno poznato u našoj albanskoj kulturi i tradiciji: da je zaštita zemlje, doma i zemlje, osim što je sveta dužnost, i temelj naše tradicije. A deo ove tradicije je odupiranje zlu, odbacivanje po svaku cenu, borba protiv njega po svaku cenu. Otpor porodice Jašari rezultat je ove rane tradicije otpora, ali i svesti da je cena slobode najskuplja, ali i najdragocenija“.
I dok „komandant Adem Jašari mirno počiva na livadi grobova u Prekazu, jer njegova krv nije otišla uzalud“, Kosovo se zahvaljuje svakom „heroju“. Njima su se obavezali da će „časno raditi za Kosovo“ i da će ga „učiniti dostojanstvenim mestom za život“.
„Naša istorija uopšte, ali i istorija porodice Jašari posebno, uči nas da, kako je rekao Ismail Ćemalji, sudbine malih naroda prolaze kroz kapije velikih tragedija. Svako od nas ima svoju priču o ratu. Svi su zakoračili kroz kapiju tragedije koja je zahvatila našu zemlju i naš narod krajem prošlog veka. Ali, svako od njih održava živom priču o slobodi, sećanju na pakao kroz koji smo prošli, ali i na svetlost koja nas je tada obavila, zbog našeg truda, naše žrtve i zalaganja da je ostvarimo, a pre svega zbog junaštva porodice Jašari“.
Zato je priča, kaže, svakog člana porodice Jašari, priča o Kosovu, „pogled na rađanje države Kosovo“.
„Zato moramo govoriti i svedočiti o njihovoj žrtvi za celo Kosovo. Istorija se mora pisati i pamtiti, pamtiti svaki dan, da nas surova sudbina ne gurne ka njenom ponavljanju“, poručila je.
Pre sednice je Osmani, zajedno sa Aljbinom Kurtijem i Gljaukom Konjufcom, položila venac za porodicu Jašari, a potom i postrojila KBS, koje predstavljaju kao Oružane snage Kosova, gde je takođe govorila gotovo istovetno kao i na sednici skupštine.
Na smotri KBS bili su makedonski predsednik skupštine, kao i turski ambasador. Kaže da su godinama težili dijalogu sa principima, dugoročnom miru, pa ne žure sa postavljanjem rokova.
„Epopeja OVK“ centralni je događaj naredna tri dana za albansku javnost i medije. Televizijski programi, društvene mreže, politička i javna scena obojena je glorifikacijom nove kosovske istorije, od izjava, preko fotografija i muzike. Ove godine posebno se prave upoređivanja stradanja izbeglica na Kosovu i u Ukrajini, kao i „herojska odbrana svojih domova“.
Izvori iz Beograda
Prema podacima FHP, od 58 članova porodice Jašari koji su sahranjeni kasnije, bilo je 18 žena, i 10 dece od kojih je nastarije imalo 16 godina. Nije ubijena samo 11-godišnja devojčica.
„Srpska policija je negirala bilo kakvu nezakonitost u napadima i tvrdila da je progonila ‘teroriste’ koji su napali policiju. Portparol policije negirao je ‘laži i izmišljotine’ o mučenju kako su javili neki lokalni i strani mediji i rekao „da policija nikada nije koristila takve metode, niti će ikada“, naveo je Fond u jednom od svojih izveštaja.
Zvanični srpski policijski izvori, imaju suprotno tumačenje u odnosu na tumačenje sa Kosova:
Adem Jašari, sa svojim bratom Hamezom Jašarijem bio je vođa OVK, koju je zvanična Srbija videla kao terorističku grupu Jašari, koji su stradali sa članovima svoje porodice jer su odbili da se predaju u dreničkom selu Donjem Prekazu, istočno od Srbice, gde su živeli.
Srpske snage bezbednosti (PJP i SAJ) su okružile Jašarijevu porodičnu kuću i pozvale na predaju, dajući dvosatni rok za predaju. I dok se više desetina civila predalo i udaljilo sa lica mesta, iz Jašarijeve kuće započelo se sa upotrebom teškog naoružanja kada su ubijena dva policajca, a ranjena tri. Policija je potom uzvratila teškom artiljerijom i praktično uništila i Jašarijevu kuću, uz 56 članova Jašarijeve porodice.
Kosovski izvori navode 59 ubijenih članova Jašari porodice.
Kosovo
