Đurađ Čanak
Srbin iz sela Zrmaja u opštini Gračac. Vojnici HV-a su ga tokom akcije „čišćenja terena“ uhvatili i vezali za drvo, kako bi im priznao gde
Zgrada Dečijeg vrtića i Kasarna JNA u Benkovcu su neposedno posle napada JNA, TO-a i paramilitarnih jedinica na sela Škabrnju i Nadin 18.11.1991. godine pretvorene u zatočeničke objekte. Oko 40 meštana Škabrnje, među kojima su bili i pripadnik seoske straže Luka Brkić i troje dece: Tomislav Šegarić, Tomislav Gurlica i Marin Jurić. Posle napada na selo, odvedeni su u dečiji vrtić u Benkovcu.
Zgrada Dečijeg vrtića se nalazila preko puta kasarne JNA. Zatočenici su morali da sede na podu okrenuti prema zidu po kome su bile fleke od krvi. Ispitivani su i premlaćivani. Luku Brkića je vojnik Stevo Pupovac udario kolenom u kičmu, a zatim nastavio da ga tuče, da bi na kraju skočio na njega dok je ležao na podu.
Tomisalva Šegarića, Tomislava Gurlicu i Marina Jurića su odveli u selo Biljane gde su ih srpski vojnici vređali i pretili im steljanjem.
Tomislav Šegarić
Svedočio je pred MKTJ u predmetu „Martić”, 27. i 28.9.2000. godine.
Hrvat iz Škabrnje. U novembru 1991. godine je imao 15 godina. Dana 18.11.1991. godine, tokom napada na selo, krio se u kući Peše Pavičića. Tom prilikom su sprski vojnici ubili Petra Pavičića, Katu Rogić, Ivicu Šegarića, Radeta Šegarića i Vicu Šegarć. Svedoku je naređeno da krene ka zaseoku Ambar gde video kao vojnici tuku njegova dva strica Budu i Šimu Šegarića koji su kasnije ubijeni.
U zaseoku Ambar je sa ostalim meštanima ukrcan u kamion JNA i odvezen u kasarnu u Benkovcu, odakle su oko šest sati popodne prebačeni u zgradu dečijeg vrtića.
„Tad nas je bilo četrdesetak, ali su stalno dovodili nove. Tijekom te noći, vojnici JNA su dolazili po nas i u manjim grupama odvodili na zasebna ispitivanja koja su vršili oficiri JNA. […] Odveli su me u prostoriju gdje se nalazio jedan oficir JNA, četrdesetak godina star, odjeven u običnu uniformu JNA. […]Želio je znati koliko ustaša ima u Škrabrnji, koliko oružja imamo i takve stvari. […] Idućeg jutra, grupa od četiri vojnika JNA, a među njima i nekoliko oficira, ušli su u prostoriju u kojoj smo se nalazili i rekli da u Škabrnji grupa ustaša još pruža otpor i da će odvesti grupu nas u Škabrnju da ih nagovorimo da se predaju. […] no umesto u Škabrnju kako je bilo rečeno, dva pripadnika JNA odvzli su nas u Biljane i izbacili iz automobila ispred zadružne trgovine u središtu sela koje je bilo puno četnika. […]Ostatak dana bili smo izloženi najgorim uvredama i prijetnjama koje su nam utjerale strah u kosti premda nas nisu tukli. U jednom nas je trenutku jedan četnik postavio preda zid i počeo prijetiti da će nas zaklati. Zaista je izvadio nož i stavio mi ga pod grlo. Prišao mu je jedan Srbin i rekao mu neka me ne ubije jer sam ja još samo dijete.”
Kasnije tog dana su maricom vraćeni u kasarnu JNA u Benkovcu, odakle su ih sutra odvezli u smeru sela Pristeg i rekli im da koračaju ka selu i da će ih tamo sačekati Hrvatska vojska. Šegarić je verovao da će ih ubiti jer je jedan od vojnika izašao za njima i držao pušku uperenu u njih, ali su se sprski vojnici odvezli nazad u Benkovac. Posle dvadesetak minuta naišli su na hrvatsku vojsku, koja ih je prebacila u Zadar gde se pridružio svojoj porodici.
Dana 20.11.1991. godine i ova tri poslednja zatočenika su puštena na slobodu.
Za zločine počinjene u Dečijem vrtiću i kasarni JNA u Benkovcu, pored drugih dela, pred MKTJ, osuđen je Milan Martić, predsednik, ministar odbrane i kasnije ministar unutrašnjih poslova u Srpskoj autonomnoj oblasti (SAO) Krajina, i Republici Srpskoj Krajini (RSK), na 35 godina zatvora.
Srbin iz sela Zrmaja u opštini Gračac. Vojnici HV-a su ga tokom akcije „čišćenja terena“ uhvatili i vezali za drvo, kako bi im priznao gde
Srbin iz Golubića, pripadnik seoske straže u okviru VRK. Bio je u dvorištu kuće u kojoj je živeo sa roditeljima i kuvao kafu, kada su
Srbin iz Vrbnika. Sa suprugom Veselom Damjanić, sinom Rajkom i sestrom Anđelijom 6.8.1995. godine sedeo je u dvorištu porodične kuće. Dvojica vojnika HV došla su
Srbin iz sela Kijane u opštini Gračac. U vreme napada na selo imao je 65 godina i jedan je od meštana koji nisu napustili Kijane
Srbi iz Polače. Ubijeni su u izbegličkoj koloni kod sela Kovčić, kada su vojnici HV presreli kolonu i počeli da pucaju. Nikola Dragičević je umro
Jedan deo meštana sela Gošić u opštini Kistanje se od početka operacije „Oluja“ krio u obližnjoj šumi. Oko četiri sata popodne 27.8.1995. godine, u Gošić
This website was created and maintained with the financial support of the European Union. Its contents are the sole responsibility of the RECOM Reconciliation Network and do not necessarily reflect the views of the European Union.
© Glas Žrtava